Kapija Afrike ili sve što moraš znati pre odlaska u Maroko

Like Don't move Unlike

 

79

Maroko ili Kraljevina Maroko je na samom uglu Afrike. Iz Evrope se stiže prelaskom Gibraltara, te je Andaluzija- Maroko i jedna od najčešćih konekcija. Maroko možemo još nazvati i Kapijom Afrike, Raskršćem Evrope i Afrike ili Zemljom kontrasta. Drevni carski gradovi i zidine medine, riadi i suk, prelepe Atlas planine, egzotične berberske  kasabe, dine Sahare, kanjoni, vodopadi, obale okeana samo su deo lepote koju ova zemlja nudi.

Glavni grad je Rabat.

Veći gradovi su Kazablanka, Fes, Marakeš.

Oficijalni jezici su arapski i francuski.  Ukoliko govorite francuski ili poznajete barem njegove osnove, mnogo lakše ćete se sporazumevati. Pored ova dva oficijalna jezika, mnogi sa kojima sam komunicirala tokom svog boravka u Maroku poznavali su osnove bar još tri svetska jezika i to širom zemlje, od većih gradova do kasaba i sela.

Valuta: Dirham (Dhs ili MAD)

Info o kursu evra ili vremenskoj zoni možete dobiti na linku aerodroma Menara u Marakešu.       

Kurs  evra je približno   €1 = Dhs.11.22 . Pre polaska sam saznala da je kralj Muhamed naredio da kurs evra bude isti u celoj zemlji, u šta smo se kasnije i uverili, te je svejedno da li ćete razmeniti novac na aerodromu ili u medini.

Vremenska zona: Western European Summer Time, što znači ako je u Srbiji 10 časova, u Marakešu je 9 časova.

Idealno vreme za putovanje: najbolje je od marta do maja. Najveće gužve i najtoplije je od jula do avgusta. Ja sam putovala u avgustu i moj utisak je da da se vrućina dosta dobro podnosi zbog smanjene vlažnosti vazduha. Ako planirate da provedete noć u pustinji tokom zimskog perioda, znajte da vas čekaju veliki kontrasti. Naime, tokom dana je veoma toplo, ali noću dolazi do pada temperature, pa su vam potrebne jakne i ćebad. To nije slučaj u letnjem periodu. Mi smo spavali pod vedrim nebom u laganoj letnjoj odeći.

Viza za ulazak u Maroko je potrebna za državljane Srbije. Proces dobijanja vize je veoma jednostavan. Sama procedura traje 3-5 dana, a ako živite van Beograda potrebno je da nazovete Ambasadu Maroka u Beogradu barem mesec dana pre polaska na put i dogovorite sa njima termin vašeg dolaska, da bi vam viza bila izdata u toku jednog dana. U ambasadi su vrlo ljubazni i predusretljivi. Od dokumentacije potrebne su vam sledeće stvari: pasoš i fotokopija prve strane pasoša, 1 fotografija dimenzija 3.5 x 4.5 cm (ne starija od 6 meseci), pozivno pismo ili rezervacija smeštaja, rezervacija povratne avionske karte, potvrda o zaposlenju (ako ste zaposleni), potvrda o studiranju  i potvrda o izdržavanju overena u opštini (ako ste student), potvrda o izdržavanju overena u opštini ili potvrda banke ukoliko imate sredstva na njemu (ako ste nezaposleni), poslednji penzioni ček (ako ste penzioner).

Cena vize zavisi od dužine boravka u Maroku:
za trajanje od 24h -1.050,00 RSD,
za 48h – 1.980,00 RSD,
3-90 dana/jedan ulazak – 2.560,00 RSD
3-90 dana/multi – 3.840,00 RSD

Ambasada Maroka

• Adresa:, ulica Sanje Živanović 4, Beograd.
• Telefon: 011 3690 288, 011 3691 866.
• Rad sa vizama: Od ponedeljka do četvrtka od 10-12h

Zakoni i propisi u Maroku:

• Nije propisano posedovanje novčanog iznosa po danu boravka
• Unošenje novca zvanično nije neophodno prijaviti
• Nije dozvoljen unos alkohola. Dozvoljen je unos jednog boksa cigareta.
• Vakcinacija nije obavezna (ja se nisam vakcinisala)
• Preporučuje se pristojno ponašanje i poštovanje prema religijskim objektima
• Homoseksualizam se smatra prekršajem i za to je predviđena zatvorska kazna
• Izbegavati konzumiranje alkohola na javnim mestima, a pogotovo za vreme verskog praznika Ramadana.
• Upotreba najlonskih kesa u marketima je zakonom zabranjena u celoj zemlji, međutim postoje i oni koji taj zakon krše, rizikujući plaćanje visokih novčanih kazni.

Putno osiguranje je nešto što vam je na putu veoma potrebno. Nikada ne znate šta vam se može zadesiti na putu, počev od bolesti, povreda, saobraćajnih nesreća, preko krađa, štete i sl. Košta vas malo, a dobijate puno! Mi smo bili pokriveni polisom međunarodnog putnog osiguranja kuće čije ime neću ovde pominjati.  Ono što preporučujem je da se obavezno pročita tekst napisan sitnim slovima. Npr. u mojoj polisi je pisalo da osiguranje „ne pokriva osigurane slučajeve na teritoriji Sahare“.

Prevoz: U Maroku aerodromi postoje u velikom broju gradova: Marakeš, Rabat, Kazablanka, Agadir, Tanger, Fes, Užda, El Džadida, Nador.  Naša konekcija bila je Bergamo- Marakeš, tj. Marakeš- Bergamo. Po Maroku smo se vozili najrazličitijim prevozom: vozom, autobusom, kombijem, džipovima, kvadovima, tuk-tukom, kamilama 🙂 . Kada je železnička mreža u pitanju, prevoz je bezbedan i udoban. Železni saobraćaj je pod upravom državne kompanije ONCF (Organisation National des Chemins de Fer). Na njihovom vebsajtu možete videti vozne linije, informisati se o redu vožnje da možete detaljno isplanirati vaš itinerar ili rezervisati voz. Do 2030. trebale bi čak biti uvedene i dve TGV linije koje će povezivati Tanger na severu i Agadir na jugu. Vozovi su izuzetno udobni, ali potrebno je pratiti stanice. Nekada ime stanice može biti slabije vidljivo, ili kondukter nije dovoljno glasan. Putevi se zaista dobro održavaju, čitava infrastruktura puteva je odlična, putevi su široki i dobro označeni. Saobraćaj je svuda vrlo gust i intenzivan. CTM i Supratours su skuplji autobusi, uglavnom za turiste. Imaju i povoljnije, ali oni su manje udobni, a čula sam i da može da se zadesi u njima i poneka ovca. 🙂

Kako se kretati po gradu? Po sletanju u Marakeš, potražili smo najbolju opciju za prevoz do medine. Najpovoljniji prevoz od aerodroma do medine je gradski bus što iznosi ~30 Dh po osobi. Postoje i Petit Taxi (za 3-4 osobe) ili Grand Taxi (za 5-7 osoba). Taksiste je najbolje odmah na početku pitati za cenu do željene destinacije, da se na kraju ne biste iznenadili. Možete se i iscenjkati za cenu prevoza. Tokom boravka brzo ćete shvatiti kako cenkanje funkcioniše i da je to deo njihove kulture. Najbolja cena koju možete da izvučete je trećina od prvobitno ponuđene cifre. Obavezno proverite da li je taksista uključio taksimetar, jer kada vide turiste, neki od njih imaju tendenciju da precene usluge. Uvek možete iznajmiti i auto u nekoj od rent a car agencija. Čak sam na internetu pronašla jednu Rent A Car agenciju koja se nalazi u Marakešu i koju navodno drži jedan Bosanac. Međutim, samostalnu vožnju nikako ne preporučujem, jer vožnja po Marakešu je blago rečeno LUDNICA! 😀 Ponašanje vozača je vrlo nepredvidivo, žmigavci se ne koriste. Umesto toga zatrube kratko dva tri puta kao vid signalizacije ostalim učesnicima u saobraćaju, rukom kroz prozor mašu u kom pravcu žele da idu i pritom galame. Glavne ulice su široke i prostrane, ali ulice po medinama su jako uske, a oni ipak uspevaju tuda da proguraju i kamioničiće, i tuk-tuk, i magarce, i na sve to još dođu motoristi, biciklisti i pešaci. I svi u isto vreme trube i viču! I što je najzanimljivije- to sve funkcioniše iako traje non-stop, a vi se osećate kao da ste ušetali u sred pozorišne predstave i da ste se našli zajedno sa glumcima na pozornici. Zaista neverovatan osećaj!

Bezbednost:  Maroko je prilično bezbedna zemlja, najbezbednija u Africi po nekim statistikama. Ali i pored toga potrebno je da imate na umu sledeće:

• Medine su poput lavirinta, pogotovo u Fesu čija medina broji preko 350.000 stanovnika, što je približno srazmerno populaciji Novog Sada. Imena ulica vam neće biti od prevelike pomoći, ali ipak sa sobom ponesite vizit-kartice sa adresom rijada ili hotela, kako bi mogli da upitate za pomoć. Za nekoliko dirama lokalci su voljni da budu vaši vodiči.  Ukoliko ste ipak avanturista i želite samostalno da istražite medinu, samo se držite širih ulica i ubrzo ćete naići na izlaz iz lavirinta ili neku od znamenitosti. Ali svakako preporučujem da dozvolite sebi da se čak i izgubite u lavirintu medine.
• Iako krađa u Maroku nije ništa veći problem nego na drugim svetskim destinacija, dok lutate ulicama vaše dragocenosti svedite na minimun ili ostavite u sefu vašeg rijada iz predostrožnosti. Kao što stara arapska poslovica kaže: “Veruj u boga, ali ipak priveži svoju kamilu”.
• Nije redak slučaj da vam na ulici ili plaži nude marihuane ili kolačiće od hašiša. Treba znati da ukoliko budete uhvaćeni čeka vas novčana ili, u najgorem slučaju, zatvorska kazna.
• Vrlo su vešti trgovci i pripovedači, pa budite spremni da će vam se obraćati i dozivati na nekoliko svetskih jezika, ne bi li vam prodali svoju robu ili uslugu, što može biti vrlo naporno. Ukloliko niste zainteresovani potrudite se da odbijete sa što većom dozom ljubaznosti i po mogućnosti na arapskom (la shukraan – ne hvala). Stiču utisak da ste već dugo tamo i da tačno znate gde ste se uputili i šta želite.

Ja lično nisam imala loše iskustvo. Šta više, jedne noći u kampu u pustinji jedan Španac je prišao našem berberskom domaćinu držeći mobilni telefon koji je pronašao pored šatora i upitao ga šta da radi sa njim. Na to mu je naš domaćin odgovorio: „Vrati ga tamo gde si ga i našao u pesku. Ili će se njegov vlasnik vratiti po njega ili će zauvek ostati tu u pesku Sahare!“

Način odevanja: Muškarci: pokrivene ruke i noge. Žene: duže suknje ili pantalone, pokrivena ramena, ruke i noge. Shvatićete i sami da nije poželjno pripijeno i kratko. Marama preko glave nije obavezna za turistkinje, ali fotografije će biti ubedljivo zanimljivije i egzotičnije. Generalno, preporučujem laganu pamučnu odeću zbog sunca i velike vrućine, a vaši novi berberski prijatelji rado će vas naučiti kako da omotate maramu oko glave kao pustinjiski ljudi, na berberski način ili kao Tuarezi.

Što se obuće tiče, poželjne su patike ili japanke zbog velike prašine. Naravno, ako ste se opredelili za luksuzni smeštaj poput hotela La Mamounia, u kome su boravili poznati poput Čerčila ili holivudskih zvezda, u prašnjavim japankama tamo ne možete ući.

Tradicionalna jela:  Tažin je jelo koje je dobilo ime po autentičnoj glinenoj posudi u kojoj se i priprema. Sprema se uz jagnjetinu, teletinu ili piletinu sa povrćem, maslinovim i arganovim uljem kao dodatakom, i sve lepo začinjeno velikim brojem začina. Može da se sprema na više načina.

Hrana koju još treba probati je i kus-kus, harira supa, pastila, kebab, marokanske palačinke („m’semmen crepê marocaines“). Posle ručka uglavnom serviraju voće, i to lubenice, dinje i naradže sa cimetom. Od poslastica postoje sitni kolači od badema, baklava, urme. Ukoliko niste probali plod kaktusa prilike za to u Maroku će biti sasvim dovoljno. Kaktus voće još nazivaju i berberska smokva. Ukoliko vas budu pozvali na večeru, što nije retko slučaj, uvek možete na pijaci da kupite urme, sušene kajsije ili masline, i to da odnesete kao poklon.

Tradicionalno piće: slatki čaj od nane izuzetno intezivnog ukusa koji u šali nazivaju berberski viski. Sveže ceđeni sok od narandži je takođe nešto što preporučujem (na trgu Džema el Fna u Marakešu možete ga kupiti po ceni od 4Dh što je oko 40 din).
Ako se nađete u Fesu, obavezno idite u Ruined Garden, restorančić sa baštom, koji drži jedan jako cool Englez. Malo je teže doći do njega u lavirintu medine, ali vredi. Tamo naručite šejk od mleka i datule ili urme. To je plod palminog drveta koji je bogat vlaknima i odličan za regulisanje rada creva. Ako smo išta naučili u Maroku, to je sigurno da njima, takoreći, ne treba doktor. Sve rešavaju biljem, začinima i ostalim resursima iz prirode.

Cene  stranih proizvoda su znatno više nego u Srbiji, ali cene domaćih proizvoda kao što su koža, hrana, drvenarija, kaktus svila veoma su povoljne, čak i za naše standarde. U luksuznim restoranima cene su znatno više od onih u Srbiji. Tako na primer kafa u pomenutom hotelu La Mamounia košta oko 5 evra, dok se u gradu mogu naći i nacionalni restorančići sa nižim cenama. Hrana na ulici je znatno jeftinija i veoma raznovrsna. Bilo bi veoma korisno da pripremite sitne dirame jer su potrebni za sve, bilo da želite da uslikate krotitelje zmija, ili ženu koja na licu mesta radi henna tattoo, žonglere, bubnjare. Pored proizvoda na suku, taksija, možete se cenkati i za smeštaj. Ukoliko niste rezervisali smeštaj online i ako ste pravi avanturista, najbolje je pokucati na vrata riada uveče za bolju cenu.

Kako bi ste se bolje orijentisali, neke od cena 2016. su bile:

• 1,5l vode od 5Dh (medina) – 20Dh (pustinja)
• sveža ceđena narandža na trgu Džema el Fna 4Dh, a sa plastičnom ambalažom za poneti doplaćujete još 4Dh
• tažin ~80 Dh
• kaktus voće sa tezge 1 Dh/kom
• marokanska palačinka ~ 1 Dh/kom
• 250g urmi i 250g kandiranih kajsija 80Dh
• grožđe 15 Dh
• smokve 10 Dh
• tegla Nutele, trouglasti sir i 1l jogurta ~ 50 Dh
• ručak za dvoje u restoranima od 200 Dh – 300 Dh
• tuk-tuk od trga Džema el Fna do Jardin Majorelle 30 Dh
• ulaznica u Jardin Majorelle 70 Dh
• tretman u hamamu 280 Dh
• taksi od medine do ž. stanice u Marakešu ~ 35 Dh
• ulaznica u medresu u Fesu 20 Dh

Bakšiš: uglavnom 10 %

Plaćanje karticama banaka iz Srbije nije moguće. Mi smo nosili gotovinu.

SIM kartice: Na izlazu iz glavnog hola aerodroma Menara u Marakešu postavljena su 2 štanda na kome se besplatno dele kartice za mobilni telefon- marokanski broj telefona sa besplatnim minutama, SMS-ovima i internetom . Vrlo  korisna  i neophodna stvarčica, pogotovo ako planirate duži boravak i da putujete po celoj zemlji.

Voda za piće: Vode za piće ima svuda, međutim na sajtu Ambasade Maroka piše da je ipak „…preporučljivo koristiti flaširanu vodu. Izbegavati konzumiranje sirove hrane“.  Ja pijem vodu iz česme gde god otputujem i nikada mi se nije desilo nikakvo trovanje. Ako planirate da pijete vodu iz česme u Maroku, ne bi bilo loše u početku da je kombinujete sa flaširanom, dok se telo ne adaptira na novu bakteriološku floru. Mnogi će vam reći da je potrebno da nosite probiotik, a moj savet je da ako i planirate da ga koristite, onda kupite probiotik u prvoj apoteci u Maroku, jer ovaj naš je delotvoran ukoliko ste konzumirali hranu i piće sa naših prostora. Za svaki slučaj ponesite lek protiv dijareje.

Kupanje i temperatura vode:  Ko putuje u Maroko u letnjem periodu i nada se uživanju u moru ili okeanu, treba da se pripremi na malo drugačiju vrstu zabave na plaži od one na kakvu su ljudi sa naših prostora navikli. Postoji veliki broj plaža, ali voda u okeanu je hladna, pogotovo u Esauiri- gradu koji nosi nadimak Grad vetrova. Njihove žene se kupaju u dugačkim pamučnim haljinama i sa maramama oko glave, a po izlasku iz vode se satima cede. Videćete poneku devojčicu koja otrči u okean u teksas šortsu i gornjem delu kupaćeg kostima. Budite sigurni da ćete, ukoliko odlučite da ignorišete njihova pravila, jer vi ipak dolazite iz Evrope gde ta pravila ne važe, ipak dobiti preke poglede. Međutim, grad Esauira ima toliko toga još da vam ponudi. Malo južnije od Esauire, nalazi se Agadir, poznato letovalište u Maroku. Ako vas put nanese u Kazablanku, u njenoj blizini nalazi se plaža Mohamedia sa sitnim peskom, toplom vodom, ali velikim talasima. Na severu zemlje, mesta za kupanje su Azila u blizini Tangera i Al Hoseima na mediteranskoj obali. Od svih ovih mesta, ja sam posetila samo Esauiru, i zaista sam uživala tamo. U Esauiri lokalni prodavci nisu toliko napadni kao u Marakešu, pa mi je posle one halabuke, ovaj gradić došao kao prava relaksacija.

Šoping: Ako volite da šopingujete, Maroko je idealno mesto za vas sa svojim sukom tj. pijacom. Poželjno je cenjkati se, čak se to od vas i očekuje. Autentični suveniri iz marokanskih štavionica su kožne jakne, torbe, babuš papuče i kožni „puf“ taburei. Drvenariju je najbolje uzeti u Esauiri, gradu na obali Atlantika. Srebra i nakita imate na svakom koraku, kao i keramičkih tanjira i „tažin“ posuda ili kompleta za serviranje tradicionalnog čaja od nane sa čajnikom, čašama i posudicom za šećer. Turistkinjama je uvek atraktivno da kupe „kaftan“, tradicionalnu žensku odoru, ali nije baš praktično jer ćete ga verovatno nositi samo tokom boravka u Maroku. Ukoliko otkrijete da ste ljubitelj marokanskih ukusa i mirisa, preporučujem da prošetate do jevrejske četvrti („Mellah“), gde će vam već neki Zaharije preporučiti svoje proizvode: anis, eukaliptus, crni sapun za „gommage“ u hamamu, arganovo ulje ili vodicu od ruže iz Doline ruža, koja služi za umivanje . Utrljavaće vam parfemisane sapune ili plavi kamen koji služi za prirodno farbanje odeće. Izneće vam male glinene „tažin“ posudice, koje ostavljaju crveni trag kada prevučete vlažnim prstom preko njenog oboda. “Berberski ruž”, kaže Zaharije.

Ukoliko želite da prođete još jeftinije, uvek možete skupiti pesak u Sahari i staviti ga u neku teglicu da vam krasi sobu.
Ja bez „handire“- marokanskog svadbenog tkanog ćilima koji se koristi kao ćebe, tapiserija ili pokrivač-  nisam htela da se vratim u Srbiju. Kupila sam i dve „handira“ jastučnice,  jednu ručno rađenu lampu i posrebrenu berbersku narukvicu napravljenu od gazelinog roga. Takođe, prilikom prelaska Visokog Atlasa našli smo i poludrago kamenje pored puta koje nam i danas stoji u dnevnoj sobi u velikom marokanskom keramičkom tanjiru sa geometrijskim šarama kao draga uspomena.

Kulturna baština: Stanovnici Maroka već vekovima čuvaju svoju kulturu, a kroz nju i duh ove zemlje. Pored modernog dela svakog grada, pored koga nećete ostati ravnodušni, Maroko ima da ponudi pregršt kulturnih spomenika, palata, verskih objekata, muzeja,i trgova koji datiraju vekovima unazad. Zbog svoje raznolikosti  Maroko odaje sliku  zemlje u kojoj se prelamaju kontrasti, što se vidi i oseća u svakoj pori ove zemlje. Biti deo ove velike zemlje bogate istorijom, tradicijom i kulturom zaista je poseban osećaj.  Ukoliko posetite Maroko, prepustite se nekome od lokalnog stanovništva da vas vodi i pripoveda priče o Fatimi, prvom univerzitetu na svetu, istoriji arapskih brojeva i svim mudrostima koje ova zemlja ima da vam ponudi. Njihova unikatna i vekovima stara arhitektura  samo je mali deo onoga što ova zemlja ima da ponudi. Tamo se neguje propovedanje ljubavi i mira, i gotovo svuda su nas sačekale tople reči dobrodošlice. Zbog svega ovoga, Maroko je zemlja koju nikako ne smete propustiti!