KLAUSTROFOBIJA JE I DALJE VRLO AKTUELNA TEMA, A SAVETI ZA PREVAZILAŽENJE KLAUSTROFOBIJE VEOMA SU TRAŽENI. NAKON OBJAVE ČLANKA KAKO SE REŠITI KLAUSTROFOBIJE DOBILA SAM NEKOLIKO MEJLOVA I KOMENTARA OD VAS SA KONKRETNIM PITANJIMA KOJE SAM PROSLEDILA PSIHOLOGU SA KOJIM SARAĐUJEM U ŽELJI DA VAM POMOGNEM.
ČLANAK “KLAUSTROFOBIJA I SAVETI ZA PREVAZILAŽENJE ” NAPISALA JE LJILJANA VRTUNSKI ARAĐANSKI, DIPL. PSIHOLOG I TERAPEUT IZ NOVOG SADA ZA RAZDANJIVANJE.
Da li znate da sami “pravimo” svoje emocije?
Da li znate da sami kreiramo biohemijske procese koji su u pozadini emocija? Ako ovo niste znali, ili vas ovakav ugao iznenađuje, samo se zapitajte da li je neko došao i, recimo, sipao 50ml straha u srce! Nije, zar ne? Koliko god moglo da zvuči banalno ili zastrašujuće, u ovome se krije i važna dobra vest. Ako sam nešto „napravila“, mogu i da ga „odpravim“.
Da li patim od klaustrofobije i kako ona nastaje?
Strahovi imaju svoju svrhu. Fobije,kao što je klaustrofobija, su intenzivni strahovi, prepoznatljivi po tome što nam smanjuju nivo kvaliteta života. Osim toga, fobije su iracionalne. Dakle, intenzivni iracionalni strah koji se javlja u nekoj situaciji, koji me sprečava da živim kako bih želela.
Ako kod vas postoji nelagodnost u nekoj situaciji, možete se upustiti u samostalno rešavanje. Ako je to više od nelagodnosti, obratite se stručnjaku. Kako da znate razliku? Izmerite! Nelagodnost merena vašim ličnim „metrom“, intenziteta do 4 ili 5 je nelagodnost. Na doživljaju neprijatnosti jačine 5 i više (maksimum je 10), radite sa stručnim licem.
Emocije osećamo kada nam je nešto važno. Emocije koje smo iskreirali u nekoj situaciji, mogu biti ponovo pokrenute kada se nađemo u situaciji koju prepoznajemo kao sličnu. Nešto me podseti na nešto i eto pokrenute emocije. Drugi deo emocionalnog doživljaja su misli koje pri tome imamo. Kod strahova često postoji da nam misli „raspiruju“ nelagodnost, odnosno da sami sebi pojačavamo emocije mislima.
Dobro, i šta sad ja da radim sa svojom nelagodnošću od lifta /metroa /tesnih kola…?
Savet #1 Nastavi da dišeš!
Nastavi da dišeš! I tako dok situacija ne prođe, odnosno ne izađeš iz nje. Disanje je refleksno i reguliše ga autonomni nervni sistem (ANS). Kada smo uzbuđeni, kao kod emocija, disanje postaje plitko i ubrzano. Ostatak tela na to odgovara onako kako je programirano – između ostalog, luče se kortizol i adrenalin. Ali, ako uvedemo sopstvenu nameru da ostanemo smireni i nastavimo mirno da dišemo u uzbudljivim situacijama, nećemo upasti u začarani krug ubrzano disanje – pojačano lučenje hormona stresa – neprijatna emocija.
Savet #2 Utemelji se u realnosti!
Ako znaš da te čeka neka situacija koja ti je neprijatna, razmisli o tome šta ti tačno u njoj stvara nelagodu. I onda za svaku rečenicu – misao nelagode, napravi antidot – utemeljen u realnosti. Pitaj drage ljude da ti pomognu.
Recimo, ideš kod prijateljice koja živi na 15. spratu, a boravak u liftu ti je neprijatan. Neprijatno je… šta? Mogućnost da ostaneš bez vazduha? Seti se da se liftovi prave sa ventilacijom! Mogućnost da se zaglaviš? Pitaj prijateljicu da dođe po tebe i da se provozate do gore zajedno; ona sigurno zna „cake“ lifta koji koristi svaki dan.
Savet #3 Činjenice i samo činjenice!
Ako se nađeš u situaciji gde ti je nelagodno, počni sam(a) sebi da opisuješ šta vidiš tog trenutka, šta čuješ, šta se upravo tada dešava. Bez interpretacija, samo činjenice.
Da bi ovo uspeo/la, bilo bi dobro da treniraš ovakav opis pre nego što ti zatreba. Nabroj sebi dve-tri stvari koje vidiš, nabroj dve-tri stvari koje čuješ. Proveri šta njušiš, čekiraj šta registruješ dodirom. Pazi da ne sklizneš u interpretaciju!
Da zaključimo!
Moćniji smo nego što mislimo, ali smo to (uspešno) zaboravili. Puštamo da nas „voze“ refleksi, automatske misli, automatske reakcije. To je normalno i u redu, tako se čuva energija. Problem je kada nam automatika postane problematika! Stoga predlažem uključivanje svesnosti i namere da stignemo do rešenja.
Članak napisala Ljiljana Arađanski Rajkov, dipl.psiholog, za RazDanjivanje
Ukoliko su vam se dopali ovi saveti ili želite da se dodatno informišete, možete pisati direktno psihologu na imejl adresu ljvrtunski@gmail.com.
Veoma korisni saveti, buduci da smo izlozeni razlicitim “rekla-kazala” savetima od strane kvazi strucnjaka, dobar savet pravog znalca je dobro dosao! Ovo za lift mi je narocito korisno.